GOOGL је упоран: Подсетите се!
03.04.18 , око 18:40 . јужна Шведска. Срна у снегу не тако далеко....
* *
Чега да се подсетим? Тога што ми сугерише вештачка интелигенција, направљена за фирму која је требало да ради за војну шпијунажу?
Је ли ово шпијунска ујдурма?
* *
Радије пијем водику, еликсир наших прадедова, Која рези. 24. дан. Тзв воћна туршија (крушка, зрела, лимунка, мушмула, јабука шуматовка, трњине, шипак...) Изворска вода. 4 литра воде на килограм воћа. Буре од 120 л.
Овако то изгледа сада. Кроз шест дана ће бити готова. Спремна. Изврсно воћно пиће за зиму. Без икаквих домуњђавања, додавања, фризирања... боље од свих индустријских сокова које сам пробао у животу....
* *
Док сам ишао да наточим водику у магазу, угледах једино зелено што је преостало у дворишту у децембру... Маслачак. Уз белу телу.
Брдашца опалог и трулог лишћа покуписмо пре неки дан, кад су престале кише и ветар се зауставио на неко време.
У ствари, има зеленила и у доњем делу дворишта (виноград, део баште; живнуо влашац...)
Кад сам пришао ближе сребрној круници маслачка, нисам приметио да и средном децембра цвета, и да ће наставити да цвета и до краја месеца ако не падне снег.
* *
Сад се мало боље види цвет, али пупољак једва...
* *
Зима је "сито", чисти зелено и црвено, мушкатле и невен, рузмарин и љубичасти бољиљак.
Као што је и рат "сито, за прочишћавање војске".
Као што су и подмукле завере светске често одлично осмишљене, где се нису бирала средства да би се остварио програм АнтиХриста.
.....
Али, боље да погледам да ли се испекао домаћи хлеб тврдокорац...
Оооо, скоро да је печен, чак мало и препечен. Јер више не купујем хлеба. То што продају у дућанима, то је хладно, и следећег дана неће да га једу ни кокошке ни свиње!
Али шта ви причате? Шта ви умишљате?
Стиже ми порука са другог телефона. Са оног који се пуни.
- Ко сте ви?
* *
Ко сам ја, ха-ха? Хлеб који има и друго лице? Премазано свињском машћу?
* *
Или ова фигура, контура профила Белог ?
Видите, ту се нешто назире? Бела контура у том полумрачном контексту као да зрачи...
* *
Можда на фотографији тај лик има лице и изгледа овако?
Јесам ли то ја из неког времена после потопа, или на повратку из рата?
Или је то Неко други? - Онај други кога не волим, кога се прибојавам, како рече једном Једна?
* *
Изрезан из тамног оквира? Двојник са социјалдемократским изношеним качкетом?
Не може се знати сасвим тачно...
Маслачак, да се вратимо на чудо у децембру, има корен који расте до два метра у дубину земље, као и попонац, онај што цвета бело, али што млада стабаоца ораха уме да задави као удав јелена или газелу...
Штета што маслачак није женско ...
Светлост из друге собе ближа ми је од лажи и подстрекавања да пређем преко тога моста који може да издржи батаљон војника. Нити су такве за песнике, ако то заиста јесу, нити је песник идиот.
Ретко се смејем, веома ретко. Јер не капирам брзо, него успорено...веома успоореееннооо! Али кад прође неко време и кад саберем два и два, три и седам, и 50 и 51, дођем до правог резултата, не уз помоћ штоса званог deus ex machina,већ захваљујући доброј шљивовици, пијанству и стицају најнеочекиванијих околности............
Осим на овој слици...
Али зар сам ја то на овој слици, ја? Зар то није неко који је дошао ко зна иткуда?Можда из тих облака на крају поља, где има живог блата у којем је потонуо један пастир туда чувајући овце, што је у неком од последњих ратова неком момку везаном за дрво с пресудом написаном на прсима, одсекао својом бритвом мртвом прст злог златног прстена...
Само му је перчин вирио испод шешира, томе грешнику....
Најслађе се смеје онај који се последњи смеје!
