KIŠA PADA U DUNAV
Trud velik ulaže olovka,
Kada glas uspavljuje.
Danijela Grujić
Sudbina jevrejskog naroda obeležena je i u svakom pogledu uslovljena beskrajnom dijasporom. Danas u velikom jevrejskom rasejanju u sedamdeset i četiri države živi više od deset miliona Jevreja.
Jevrejska tematika zauzima značajan deo stvaralaštva najvećih pisaca bivše Jugoslavije u posleratnom dobu.
Ovom antologijom obuhvatila sam opuse pesnika jevrejskog porekla, neujedanačenih poetika kao i poetskih zahvata za koje sam smatrala da bi bili zanimljivi.
Kiša pada u Dunav.
O, bože, bože,
Dunav je pokisao
sve do gole kože.
Kiša pada u Dunav a Dunav je reka koja od izvora do ušća poput pesme koja nikada prestati neće traje i odoleva vremenu i prostoru.
-Obrni se, sine, zadnji put se obrni,
jer ono što se crni kroz maglu i kišu
ono što se kroz kišu i maglu crni,
ono je druga zemlja,
druga zemlja. ..
Oskar Davičo. Detinjstvo. Stogodišnjica rođenja i dvadesetogodišnjica smrti i 2009. godina. Jubilarna i poput Trajnika istrajava. Da se setimo i onih kojih ima u delima. U delovima i fragmentima..
O kako sam pusto usidren
Na ovoj davno osušenoj stazi
Ja, sin mutavog lovca, i vidra i ovca,
zavoleo sam u gradu kolonijalnu Hanu,
kćer tužnoga trgovca, Jevreja udovca,
kraj groblja što je držó bakalnicu i mehanu....
Ono što svaku poeziju odlikuje jeste njen bogat nesvakodnevni rečnik, brojni sinonimi, slikovitost, metričnost i metaforičnost, sažetost obilja između fakata i zbilja, poetičnost i patetičnost, razumevanje ... Vinaver. Stanislav
Mi se čudno razumemo k'o dva bola, k'o dva vala k'o dva mosta u otkrića: ja te volim čudno, nemo, ti si ona čudna mala, mašta drevna moga bića.
Goran Babić saopštava da...
ja sad pišem o mrtvim prijateljima
koji su možda živi
samo što to ne znam
pa mislim da su mrtvi
ali ako ih zamišljam mrtvim
oni su možda i umrli
premda negdje, u daljini, žive...
Može se slobodno reći da su Izraelci narod poezije, s urođenim darom za izražavanjem misli i osećaja kroz pesmu. Gotovo svaki značajniji događaj u Starom zavetu praćen je poezijom.
Pevale su pesme iscrpne, gladne i žedne, gole i bose, snagama koje nisu ni znale da imaju u sebi. Pevale su pesme koje vekovima nisu znale, čije čak reči nisu razumele.
Godinama, časovima, trenima stajale su pred krematorijumima i videle prah svega što su volele. Prah svega što je bio život.
Godine su ih iskušavale, vremena su ih prečišćavala, vremana u vremenu.
Pokidane su žice logora. Ugasile su se peći.
Sa brojevima ustisnutim u kožu one idu po snegu tuđe zemlje i pevaju svoje pesme iz žarke pustinje ne razumevajući im reči, reči koje su još njihovi pretci zaboravili, ali ih shvataju celim svojim bićem.
Ljubiša Jocić
U drevnom Izrailju Biblija se čitala naglas i učila napamet - stoga su pisci znali da se potrude oko stvaranja zvučnih efekata, kojima se postizala veća dojmljivost i bolje pamćenje teksta. Aleksandar Tišma peva o vremenu koje je došlo
došlo je vreme
da i ti
od svojih mlađih
koji su u međuvremenu izrasli
s prohtevima
za dalekim
radoznalim
putovanjima
budeš pokopan.
U jevrejskom kontekstu usmena poezija je autentični izraz jevrejske narodne kulture razvijane u izgnanstvu, na specifičnim kulturnim prostorima na kojima je dolazilo do prožimanja različitih uticaja – jevrejskih, španskih i balkanskih – kada je reč o našoj sredini.
Ovde neko dolazi neko obitava
Možda je to čovek koga tražim
a on u panici u neizvesnosti
odlutao nekud izgubio se
u pesmi Dragana Donića u kojoj se možda i nalazi čovek koga traži
Jevrejska literatura prostorno je kreirana izvan granica jezika i teritorije sa kolektivnim sećanjem etike, spoja identiteta i različitih kultura ili aprila bez kiša Lee Ljubibratić podrazumeva
Sa obale tvrde
svako jutro silazim
ponekad samo pogledom
do groblja mojih uspomena
Ako bih kao polazište svrsishodnosti prezentacije poetskih ostvarenja, odnosno pesnika zastupljenih u ovoj takozvanoj antologiji sveli na alternativno prolazište, ili pak od 1891 (Stanislava Vinavera*) do današnjih dana i ako bi se poezija naših Jevreja u bilo kom pogledu pokušala izdvojiti, definisati, okarakterisati ili analizirati po mestu i vremenu nastanka, po sadržaju ili obličju i neovisno od tradicije i verovanja, prisustva i odsustva, Jevreji kao nomadski narod, kroz lutanja i traženja diljem sveta, od Davidovih psalmi poput pesama nad pesmama, kao i svi pesnici, pevaju svoje teme.
Noć je bila ogromna pod punim mesecom:
Kao da je stvorena u većoj razmeri ...
2009. godina. Jubilarna. Ostaće zabeleženo da je dvadeset godina prošlo od smrti Oskara Daviča. Od smrti Danila Kiša. Otišla je i ljubičica bela. Ženi Lebl. Vrhunska novinarka i prevodilac mnogih naših pisaca i Dnjepra u Izraelu Dine Katan Bencion
I pred skori praznik Pesah
obuzima me čežnja,
želim slobodu, obilje, mir,
čeznem da pripadam...
Setićemo se i naše Simhe Kabiljo Šutić koja kaže
Pustićemo da zvijezdano nebo
proplovi pod našim krovovima
Ostaje život na stolu Judite Šalgo ... Pustila koren; biljke će morati da me presade
iz zemlje u zemlju. I ...
Bogu hvala, pošteđena sam života.
Na pisaćem stolu marke, etikete,
nalepnice sa mojim likom: o, Judita,
naše su glave u školskoj torbi.
I kao da na nepostavljeni odgovor rečito pitanje bola za žrtvama racije u pesmi Fedora Fišla traje bez odustajanja
Muk.
Bat cokula.
Muk.
Prasak puške.
Rafal mitraljeza...
Tu je i ceduljica Ljiljane Lepuše utisnuta u pukotinu Zida plača da se dogodi ljubav /,Da se deca rode, / da se potomci nadžive
Lutam ulicama gonjena nemirom
Grozotom, groznicom traženja
Prelistavam po licima prolaznika
Šetam i sve dok ne osetim bol u nogama
Idem ...
Ružica Galac Popović je na štrandu. 1942. je godina. ...
U snegu,
krvavi tragovi crnih čizama
za bosim nogama ostaju...
dok Jelisaveta Ujhazi, izrazito lirska pesnikinja za bogatstva koja njoj pripadaju govori o šaci zemlje koja kroz nutrinu bića putuje
Moja šaka zemlje,
Moje duše
Drum.
Andra Mošić peva u zmajevima, o zidu plača, o prvoj humci iza kamenite grede poput sećanja na pretke koja nikada ne blede
Puštali smo zmaja
Bez konca, bez kraja,
Na sunčave zrake
Nebu pod oblake …
Mirko Gotesman kroz godišnja doba kaže
Prošlo je doba belih lenstvovanja
I došli su dani plavih rastrojavanja
Judita Kampos:
RAZMIŠLJAM…
BEZ KORENA - NEMA PRAVILNIH PROMENA,
NEMA REČI,
NEMA REČENICA,
NEMA PRIČA, NI PESMICA…
A Raša Livada kaže:
A Livada kažeAko si od dana: Idi u dan;ako si od noći: Idi u noć.
I ne na kraju, Danijela Grujić i
Mnoge pesme
Ostale su u duši pesničkoj
Skrivene, neispevane.
Mnogi je stih
Ostavljen da tutnji
Između jučerašnjice i sutrašnjice obitavaju Jevreji na ovim prostorima gde su rođeni i između predaka i potomaka tradicija se nastavlja.
PESMA*
Pupoljak si bila beli
na blatnjavom dlanu dana.
Zlatnik na pločniku prljavom
Zeleno u jeseni žutoj, plavo u oblaku.
Rumeno na prstima zora,
belo u noćima belim,
belo u noćima crnim.
Bila si rosa
na ispucaloj usni čekanja.
Topli žar
na zgaženom opušku vremena;
Svetionik zalutalih lađa, svetionik zalutalih lađa.
DANILO KIŠ
*objavljeno u časopisu jevrejske omladine Jugoslavije, KADIMA, novembar 1960.godine, broj 9
Da. Zeleno, u jeseni žutoj. I Tatjana Cvejin. Za kraj ili početak ...
ELEGIJA
I otac i mati i brat i sestra
Na put su otišli pre mnogo leta
A meni dođoše, stigle su sene
Bez svega ostah - nema ni mene
S puta se vratiše brojne vrline
Ulicom prolaze, skitaju psine
Iziđoh gladna, žedna iz groba
U grob da legnem kraj oca moga
Iz drugog groba govori mati
Meni će tebe ponovo dati -
Ti idi dalje od moga groba
Zadat je život - tebe da proba!"
Živim ja tako, o blagom blago
Neka me nema, o dragom drago
Da se uvučem u grob svoj samo
Lešinu novu ugledah tamo
Uzeh da kopam po svome telu
Jetru i pluća nađoh u crevu
Slivnik prokopah, iskopah rupu
Sve leš do leša žderu mi ruku
Ja rukom drugom iskopah vene
Iskopah srce, iskopah mene
U sebe uđoh veoma jasno
I tu mi rekoše: Stigla si kasno!"
A meni dođoše, stigle su sene
Bez pesme ostah, nema ni mene
26. oktobar 2009/5770
Tatjana Cvejin
Елеонора Лутхандер
