На крошњи ораха, очерупаној пред зиму, иза наше "Велике магазе"
Нешто пре три поподне, у овим суморним децембарским данима када дан окраћа толико да док лупи човек дланом о длан, дан прође. - Приметио сам да гугутке, читава јата бирају за своја ноћишта опустела имања, дворишта. Некад је то било пољопривредно добро Економија, затим градине између месног стадиона и прве двоспратнице у овом селу, тј. куће пок. мајстора Боре Живковог (Мезулана), затим авлија Варадинке Мечкине, па кућа у којој је онај бугарин повратник са голог Отока цепаницом расцопао главу проф. француског. Затим, је то постало двориште које је некад припадало Стојану Буњебцу, који је скончао на затворском гробљу у Забели. Па онда су се гугутке преселиле негде другде. И вратиле се у бивше двориште Буњевчево, након што су осветници умлатили на спавању једног несрећника. И још увек су ту. Као да их привлачи пустош, задах злочина, ...Боже, сачувај!
