У селу Врмџа, у подножју Ртња

Сеоба из села у град траје деценијама, па прича о досељавању странаца и младих у једно село звучи као научна фантастика. У селу Врмџа, у подножју Ртња, надомак Сокобање, последњих неколико година купљено је двадесетак имања, а нови становници су дошли из Венеције, Питсбурга, Њујорка, Београда, Зрењанина, Суботице, Новог Сада. Уређују куће које су старије од једног века, а један Американац налази се и на бирачком списку.

Најпре се доселио Лучо де Марки из Венеције са супругом Биљаном. Имао је прилике путујући светом да види многа лепа места за живот, а изабрао је да се настани у Врмџи када је видео куће окружене шумом и потоцима иако је до њих водио пут на којем је избројао чак 2453 рупе. Убрзо се одомаћио, почео да обрађује земљу, пече ракију и учи српски језик.

ЗВУЦИ СОУЛА, ЏЕЗА И ПАНКА

У сеоском сокаку може се срести и Пол Шапера, композитор панк опера. Млади Американац, са каријером у успону, доселио се са супругом Маријом и сином Адамом. Купили су стару кућу, унели најмодернију компјутерску опрему и прикључили се на сеоски брзи интернет
. Када не компонује за холивудске и лондонске продуценте, Пол ужива у дружењу с комшијама, а више се нико не чуди што из чатмаре допиру звуци соула и џеза.

ЛАТИН-ГРАД

У средишту села издиже се стена импозантних размера на којој су подизана утврђења од 3. века. Чувени Латин-град памти трагове многих војски. Овде је била римска караула за одбрану царског друма, одавде се бранила Византија од словенских племена, био је станиште богаташа и трговаца из Дубровника. Разорен је 1413. године.

ИЗВОР ИНСПИРАЦИЈЕ

Доселила се затим још једна породица из Америке, а сви нови становници добили су велики публицитет у медијима. До тада мирним улицама крстарили су фотографи, камере су завиривале у стаје и воћњаке, и почели су да долазе туристи.

Табла на путу Алексинац – Сокобања означава скретање за Врмџу, до које сада води нови асфалтни пут. Пролазећи поред ливада и њива, пут вијуга и пење се ка кућама на обронцима Ртња, где живи око 800 становника. Село је добило име по речи Врм, што значи место извора, врела и потока. Због богатог водотока бујају дрвеће, трава и биље, па би се село могло звати Бујна Врмџа.

На једној заравни окруженој боровима налази се Црква Свете Тројице, саграђена 1818. године, и стара школа, у којој је данас Сеоски музеј. Етно-поставку, које се не би застидели ни већи градови, чине предмети за рад, покућство, народна ношња из овог краја и део старог школског инвентара. Испред Музеја постављена је скулптура са једне од вајарских колонија које се ту одржавају.

ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА*

Врмџа је направила одличан интернет сајт са слоганом „Извор здравља и лепоте“. Врмџани позивају у госте, асфалтирају путеве, праве бициклистичке стазе, уводе прикључке за савремене комуникације, позивају инвеститоре. Инфо: www.vrmdza.org.rs

ГДЕ КУЋЕ НЕМАЈУ ЗИДОВЕ

„За ово необично место сазнали смо од пријатеља који су нас позвали да их посетимо. Прича Првуловића да су напустили Београд како би живели у Врмџи и бавили се сеоским туризмом и гајењем органске хране подстакла нас је на размишљање. Видели смо атрактивне апартмане које су направили од амбара и старинске куће у овој природној оази и пожелели да и ми живимо у хармонији. Нисмо више желели да трчимо на посао, да остављамо децу у вртићу и виђамо их увече када смо изнурени“, каже Мирјана Гњатић, која је са својим супругом Пеђом купила стару кућу поред реке.

„Када смо спавали прву ноћ осећали смо као да кућа нема зидове, а наши синови Шива и Тео од тада имају миран сан. Овде се све поре отворе и тело се стопи са околином, биће се рашири и осећа се слободно и снажно. У плану нам је да покренемо јога центар, а смештај наших клијената бисмо организовали у сарадњи са мештанима“, каже Мирјана.

СЕОСКО НЕИМАРСТВО

Новим суседима и њиховим гостима радује се њена имењакиња бака Мирјана, која је одрасла у чатмари преко пута. Тај стари начин градње поново је на цени. Чатмаре се граде са подрумом од камена, који је темељ куће, на њега се постављају храстове греде, зидови се праве од земље и сламе, за фасаду се додаје плева и на крају малтер од песка и креча. Породица Чикош из Зрењанина направила је такву кућу и планира да изгради још неколико бунгалова за туристе.

По угледу на новопридошле мештане, неколико породица се одлучило за бављење сеоским туризмом. Старе куће у селу добијају на цени. Гостију има из свих крајева и све је већи број оних који остају по неколико дана у лепо уређеним домаћинствима и уживају у домаћој храни, крављем, овчјем и козјем млеку, ртањском чају, ртањском јагњету… Могу ручати и у ресторанчићу поред деда Мијине воденице, која поново ради пуном паром. Одатле пут поред Врмџанске реке води до малог, али прелепог Врмџанског језера и даље преко широких поља успиње се ка врху Ртња.

Врмџа није једино село у Србији где је природа лековита. Имају здраву, зелену средину, наслеђе Латин- града, сијасет извора… Али шта је навело многе да се овде настане? Ако питате Врмџане, са осмехом кажу да само они који живе подно ове планине знају њену моћ.

       =Извор:Текст и фотографије: Роза Саздић 

____

  *неажурирана!