ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ : Петнаест одабраних, Песничка надахнућа

Ново у излозима књижара: Зборник ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ 2011

_____________________________________________

Елеонора Лутхандер

БИБЛИОТЕКА

  

Признала сам

библиотекарзу

своју зависност

од тебе

Облизујући се

као мачка

огребла сам улицу

Моја кућа се љуља

Моја ребра су полице

за твоје књиге

____________ 

Стоја Никчевић

МОЈА ВАСЕЉЕНА

Ма каква Итака за простор моје собе

еј, то моје острво бескраја и сања

антикварница у изврнутом чабру небеском

из ког се нестаје брже од раних трешања

одакле војске предачких портрета

крећу из моје главе на Поље

(једина кретња)

иду те војске да бране Књигу Постања

књига на полици фењер и компас

а на компасу пометња

Ех, моја соба кошница без зуја

грађена на Хелеспонту од родослова и сјена

у њој ноћимо ја и четири стране свијета

Мала Васељена!

Около собе ми тројански коњи играју

и плаше утве златокриле

испод прозора Минотаур полаже марихуану

баш у јагњеће јасле

придошла ала зијева

у магли Кос вида крила опкољена змијом

у дебло Царева Храста лилипутанска сјекира сијева

цијепа срце за огрев неба над Србијом

Вани неко са издисајем попијева у рог

немушту пјесму мог рода и хлеба

чујем сестре Лазареве горе на крову неба

под столом посрамљен Бог.

Ја ступам низ векове родослова

ко празан кавез

из ког још један свитац разгони мрклину с пута

кроз звездано затишје собу ми осветљава

мој триптих испод капута.

Ко ме то изгони из дубине бића

и с Лозе, Свети Симеоне

у мраку осипа Слова

вуго!!! Видим ти искежено лице!!11

Газиш ми трпезом на Тајну Вечеру

у Делу Васкрслог Бога

блеснуће Моја Соба

из флора на реверу.

__________________________  

Татјана Дебељачки

САВРШЕНСТВО

Из несавршенства

старо сумњало...

Да те заступам пред Богом,

обичан стваралачки ум?!

Нужно записујемо,

за утеху, да не поклекнемо.

Сатима пред завршетак,

разнежени од вина

француског, Pinot Noir – Maison Blanche,

одиграли последњи танго.

Значи ли ти нешто

битка уплашених мисли,

пуцање у парампарчад

на истоку прошлости!

Имао си шта научити,

данас си тупог, празног погледа!

Преживеће инсект

увијајући се уз удовицу!

Изгледаш покуњено.

Самоћа ће те сачувати

са оним што јеси.

Слика ће те надживети.

Визуелна чула.

Далеки Исток

светла и сјене

птице у јату

бродови и једрење

неизбежно и предвидиво...

Чаролија путовања

до унутрашњег склада!

Девојачки врат

из таме лепота!!!

_________________________  

ЗБОРНИК ШУМАДИЈСКИХМЕТАФОРА 2011 Видети  више http://zonaprelivanja.blogspot.com/2011/09/2011.html

Прва награда за хаику Бубањи

Заштитни знак
Сазвежђе З

Народна библиотека „Бранко Радичевић“ из Оџака, саопштила je резултате ХAИКУ КОНКУРСА за 2011. годину. 
Прву награду освојио је ВОЈИСЛАВ БУБАЊА из Београда, члан Удружења књижевника Србије.
Његов хаику гласи:


Већ је пролеће – 
освану нови мурал
на зиду зграде.

(извор : Секретеријат УКС)

ПОЧАСНИ АКАДЕМИК МЕДИТЕРАНСКЕ АКАДЕМИЈЕ „БРАЋА МИЛАДИНОВЦИ“

Знак препознавања

РАДОМИР АНДРИЋ

У Струги, македонском питорескном граду на обалама Охридског језера, протекле недеље, 8. и 9. јуна, одржана је међународна манифестација „Година есеја“. На овогодишњем скупу, са темом „Есеј и лепота“, учествовали су песници и есејисти из више земаља, а из Србије – Ева Рас, др Мићо Цвијетић, Станоје Радуловић и Радомир Андрић, коме је додељена Повеља Медитеранске академије „Браћа Миладиновци“. У част овогодишњег лауреата високог признања, које су до сада добили академици Лоан Старова, Јован Стрезовски, (Македонија), Горан Калођера (Хрватска) и Сретен Перовић (Црна Гора), приређен је изузетан уметнички програм. О књижевном раду и песничком делу Радомира Андрића говорили су: др Мићо Цвијетић, проф. др Иван Џепаровски и Илија Бетински. Такође, том приликом Радомир Андрић је проглашен почасним академиком Медитеранске академије „Браћа Миладиновци“. 

ЗАОСТАВШТИНА > Нова библиотека Заветина

Радомир Продановић: У шетњи Београдом са супругом

Ових дана је отпочела са радом Нова библиотека Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  Заоставштина, Веб сајт који подржава ГООГЛЕ у којој ће бити публикована како сећања, тако и дела (у електронском облику) српских писаца које је судбина уграбила прерано ...

 

Судбина Радомира Продановића

Узурпатори неба

Тајанствена тачка

Сви погинули су били извучени из подрума и изложени пред кућом,

на улици, само се није појавила Радомира свеска, у којој је било цело његово песничко дело

Ко умре тако изненадном и мученичком смрћу вероватно је све окајао самим чином умирања. Смрт њихова ји остала за мене у домену непојамног; због тих смрти остао сам напола агностик.
Нисам добро схватао ни оно што се десило десетак дана касније, када су се појавили наследници да изнесу и потоваре ствари сачуване у стану Радаковића на другом спрату, и код Продановићевих на четвртом. У оба стана све је остало сачувано усред њихове погибије. Ниједна чаша није напрсла, ниједно ускршње јаје није искочило из кристалних чинија на столу. Да су Радомиром остали да седе у дневној соби, да је Вукица седела за клавиром, тетка Љубица за шпоретом у кујни, чика Лазо уз новине у трлезарији, могли су после бомбардовања да устану, неозлеђен. Само би им степениште недостајало да изађу напоље и да разгледају шта се десило. Овако, рођени брат чика Лазин, Илија, довео јо раднике да иселе све ствари са другог спрата и да их однесу незнано куд. Тог брата никад раније нисмо видели. У кућу га нису примали. Једно време је живео и радио у Амерци и оданде се вратио, говорило се, са табес-ом дорсалис-ом. Са мном и са мајком није прозборио ни речи. Онда је дошла Радомира родбина и однела ствари са четвртог спрата, иако су биле купљене са стране Миличиних родитља. Није нам било понуђено ништа, ни за успомену на Милицу, Радомира, Душка, Вукица или на тетку Љубицу и течу Радаковић. Мене је највише занимало, пак, да ли ће св појавити Радомира свеска укоричен у кожу, у коју је уписао све своје песме што је сматрао успелим и довршеним. У тој лепо повезаној свесци-сломенару налазило се читаво Радомирово песничко дело, изредиговано, руком исписано. Но та се свеска није појавила никада. Његово песничко дело ће се састојати од песама искуцаних на машини, или исписаних руком које је Радомир случајно, или слутећи нешто, раздао својим пријатељима. Од тих листова папира саставили смо касније, Света Бркић и ја, рукопис сабраних Радомирових песама и објавили га у Срлској књижевној задрузи под насловом "Глас" (1962).

Миодраг ПАВЛОВИЋ,
(Из аутобиографске књиге "Узурпатори неба", у издању новосадског "Прометеја")

видети још: хттпс: / / ситес.гоогле.цом / сите / заоставстинарукописна / Радомир-ппродановиц / узурпаторинеба

Продановићи, срећни дани

(Власништво фотографија Драгана Томић)