СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЗВУЧАЛО је готово нестварно. Када је глас непознатог човека из Истанбула одговорио на наш позив: само ви дођите, помоћи ћу шта год буде требало. Мени је драго да наш народ и у овим данима долази. 
          А нама... нама је било важно да у двомилионском граду с којим се тек срећемо, у прилично непријатним околностима, неко само покаже пут. Тако смо упознали господина Салиха Хаџифејзовића. Нисмо ни слутили каква ће прича и порука следити после сусрета с њим.
          Кратак увод у биографију:
          Имао је седамнаест година када је из Милошевог Дола код Сјенице са родитељима дошао у Истанбул. Овде је завршио занат, одслужио војску, оженио се, засновао породицу, подигао фабрику мотора и бицикала. Извози у цео свет. У граду на Босфору га сврставају међу три најуспешнија привредника. Њему, ипак, припада прво место у вишемилионском досељеничком корпусу са Балкана. По мери коју обичан човек има: да се у добру не узнесеш, у злу не понизиш.
          - Увек говорим и тако се управљам: добро чини, добру се надај. За мене и моју породицу је важније с ким једеш, него шта једеш. Хоћу да кажем: најважније је какав си човек. Све дође и прође, све је могуће и стећи и потрошити, али ако образ не чуваш, џаба - говори Салих Хаџифејзовић. - А образ се чува тако што поштујеш немоћније од себе. И поштујеш земљу у којој живиш, али и што свој језик, обичаје и завичај не заборављаш. Мени је мој родни Милошев До у срцу и у сну. И ја се увек враћам путу којим сам овде дошао