Син покојног Живка Чорбана. Салаш (држава у Шибовима, око 10 хектара). У брдима према Хомољу на километар изнад села. Други, млађи син; више провео по затворима него уз мајку и оца. Врло често силазио у село главе обавијене завојима. Пребијали су га многи.Прво Живку умрла жена...Па млађи син... Живко је умро деведесетих, сам; затим је то имање запустело; зарасло у коров, као и зграде...Све је то наследио старији син, који је отишао у кућу у село Шувајић... (Крај тога имања Чорбана, на једној падини заклоњеној од ветра, пролазио сам често као дечак, са Војом Тињетом, кад смо одлазили на његов салаш у близини. На падини је било на десетине пластова. Имање је било ограђено; буљук кучића нас је непријатељски дочекивао и испраћао. А крдо говеда је мирно пасло крај једног шумарка. Крајем деведесетих - све је деловало аветињски . Било је десетак паса који су надживели газду, Чорбана; они су лајањем бранили посед, обележену територију. А онда су и они нестали. И почео је да расте овсик.....)
Нема коментара:
Постави коментар