Радомир Продановић: У шетњи Београдом са супругомОвих дана је отпочела са радом Нова библиотека Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ Заоставштина, Веб сајт који подржава ГООГЛЕ у којој ће бити публикована како сећања, тако и дела (у електронском облику) српских писаца које је судбина уграбила прерано ...
Судбина Радомира Продановића
Узурпатори неба
Тајанствена тачка
Сви погинули су били извучени из подрума и изложени пред кућом,
на улици, само се није појавила Радомира свеска, у којој је било цело његово песничко дело
Ко умре тако изненадном и мученичком смрћу вероватно је све окајао самим чином умирања. Смрт њихова ји остала за мене у домену непојамног; због тих смрти остао сам напола агностик.
Нисам добро схватао ни оно што се десило десетак дана касније, када су се појавили наследници да изнесу и потоваре ствари сачуване у стану Радаковића на другом спрату, и код Продановићевих на четвртом. У оба стана све је остало сачувано усред њихове погибије. Ниједна чаша није напрсла, ниједно ускршње јаје није искочило из кристалних чинија на столу. Да су Радомиром остали да седе у дневној соби, да је Вукица седела за клавиром, тетка Љубица за шпоретом у кујни, чика Лазо уз новине у трлезарији, могли су после бомбардовања да устану, неозлеђен. Само би им степениште недостајало да изађу напоље и да разгледају шта се десило. Овако, рођени брат чика Лазин, Илија, довео јо раднике да иселе све ствари са другог спрата и да их однесу незнано куд. Тог брата никад раније нисмо видели. У кућу га нису примали. Једно време је живео и радио у Амерци и оданде се вратио, говорило се, са табес-ом дорсалис-ом. Са мном и са мајком није прозборио ни речи. Онда је дошла Радомира родбина и однела ствари са четвртог спрата, иако су биле купљене са стране Миличиних родитља. Није нам било понуђено ништа, ни за успомену на Милицу, Радомира, Душка, Вукица или на тетку Љубицу и течу Радаковић. Мене је највише занимало, пак, да ли ће св појавити Радомира свеска укоричен у кожу, у коју је уписао све своје песме што је сматрао успелим и довршеним. У тој лепо повезаној свесци-сломенару налазило се читаво Радомирово песничко дело, изредиговано, руком исписано. Но та се свеска није појавила никада. Његово песничко дело ће се састојати од песама искуцаних на машини, или исписаних руком које је Радомир случајно, или слутећи нешто, раздао својим пријатељима. Од тих листова папира саставили смо касније, Света Бркић и ја, рукопис сабраних Радомирових песама и објавили га у Срлској књижевној задрузи под насловом "Глас" (1962).
Миодраг ПАВЛОВИЋ,
(Из аутобиографске књиге "Узурпатори неба", у издању новосадског "Прометеја")
Нисам добро схватао ни оно што се десило десетак дана касније, када су се појавили наследници да изнесу и потоваре ствари сачуване у стану Радаковића на другом спрату, и код Продановићевих на четвртом. У оба стана све је остало сачувано усред њихове погибије. Ниједна чаша није напрсла, ниједно ускршње јаје није искочило из кристалних чинија на столу. Да су Радомиром остали да седе у дневној соби, да је Вукица седела за клавиром, тетка Љубица за шпоретом у кујни, чика Лазо уз новине у трлезарији, могли су после бомбардовања да устану, неозлеђен. Само би им степениште недостајало да изађу напоље и да разгледају шта се десило. Овако, рођени брат чика Лазин, Илија, довео јо раднике да иселе све ствари са другог спрата и да их однесу незнано куд. Тог брата никад раније нисмо видели. У кућу га нису примали. Једно време је живео и радио у Амерци и оданде се вратио, говорило се, са табес-ом дорсалис-ом. Са мном и са мајком није прозборио ни речи. Онда је дошла Радомира родбина и однела ствари са четвртог спрата, иако су биле купљене са стране Миличиних родитља. Није нам било понуђено ништа, ни за успомену на Милицу, Радомира, Душка, Вукица или на тетку Љубицу и течу Радаковић. Мене је највише занимало, пак, да ли ће св појавити Радомира свеска укоричен у кожу, у коју је уписао све своје песме што је сматрао успелим и довршеним. У тој лепо повезаној свесци-сломенару налазило се читаво Радомирово песничко дело, изредиговано, руком исписано. Но та се свеска није појавила никада. Његово песничко дело ће се састојати од песама искуцаних на машини, или исписаних руком које је Радомир случајно, или слутећи нешто, раздао својим пријатељима. Од тих листова папира саставили смо касније, Света Бркић и ја, рукопис сабраних Радомирових песама и објавили га у Срлској књижевној задрузи под насловом "Глас" (1962).
Миодраг ПАВЛОВИЋ,
(Из аутобиографске књиге "Узурпатори неба", у издању новосадског "Прометеја")
видети још: хттпс: / / ситес.гоогле.цом / сите / заоставстинарукописна / Радомир-ппродановиц / узурпаторинеба
Продановићи, срећни дани
(Власништво фотографија Драгана Томић)