Не гледа своје вашке да треби, него умишља како свет да уређује




НЕМА РАЖИ БЕЗ ЛАЖИ, НИ ШЕНИЦЕ БЕЗ КУКОЉА




Имаш ли ти неке корисније

занимације, него да се спрдаш начином

како Жутаћ сецка име Мр Тик Ван ?

Кога брига за трагикомедију из 15 века

нове ере, кад дође вакат да многима
пуца прслук за приче о људској страсти, власти,

похлепи, превари, манипулацији,

лицемерју, глупости? У овом веку

и овом свету, важи „затворити уста,

а отворити кесу“ - паре и моћ

буше рупу где не може ни бургија.

Искрена емоције, љубав, саосећање,

племенитост, жеља за правдом -

то је одавно потрошена парола,

тога је све мање и мање,

чак као да је збрисано као коров!

Мр Тик Вана није родила обична,

већ божанска мечка, али

џаба: он је зинуо, толико

да би могао да прогута

и рођену мајку и оца,

и пар банана-република,

а да не трепне, о једном трошку.

И да при том има подршку

фукаре и изелица на ћошку.





Затвори, бре, будало,

те разјапљене чељусти,

ту мрачну дубоку јаму

пећине безданке,

да не заглунемо,

да не оглувимо сасвим,

да барем неко време мало

предахнемо од понављања

обећања. Ни да лажеш

не умеш! И мечку да су довели

из шуме, већ би је научили

да не мумла, пени,

да обрише бале!






Не гледа рђаво да покрије,

још више хоће да га открије.

Не гледа своју рђу да рђује,

него се заплиће у оно што му није

за работу! Затвори, бре, те кљове,

ако не смеш да удариш!

Не дам ти за свој ћеф,

а твој инат!

Не жалим што ће миш преко

браде да ми прође, фуј,

но жалим што ће пут да отвори,

сулуд, и погубан, пут маните главе.

Не дај Боже што човек трпети може...


(наставља се)

КАД ТИ ДВОЈИЦА КАЖУ : ПИЈАН СИ, ДРЖИ СЕ ЗА ПЛОТ!



НАСТАВАК БР. 1

Мр Тикван и Санчо Панса
јашу на две брдске раге,
и припремају се да пишу
роман о Сервантесу!
Вилице разјапљене,
као врата авиона кроз
која убацују оружје,
за одбрану, републике Турске,
пустолови се спремају
да прогутају свашта, и
можда подстакнути
неким фрагментима
из Астролошких портрета,
постану славни по тикван-луку.
А онда њих зајашу неки
белосветски јахачи,
које су већ зајахали
демони, и на рингишпилу
почиње да се врти глупост
планете, која има грчеве
у трбуху, који ће ускоро
почети да привлаче као
магнет, и да – пошто
се великани нису договорили
пред коначну пропаст света -
ригају и експлодирају вулкани
као милијарде бомби, да би
дим помешан са облацима
донео помрчину какву
још нико није видео…



Мр Тикван је изгубио
Санча Пансу и налетео
на једног Симуланта,
коме су потребитији
вотка, виски, дрога и амбуланта.
Тикванлук зачињен помрчином
и повицима Држ‘те лопова!
Поетика омогућава свашта,
па и изршавање гнусоба у њено име.
Песници, што сте зинули?
Шта сте видели – злог духа?
Живог вампира? Или кловна?
Ма колико да су вам широка
уста, биће уска са чељустима
Мр Тиквана! - Нека се неко
усуди да му баци у ту рупу
на лицу, погодите већ шта!

Али да се римује...Обавезно…

Симуланткиња и Мр Тикван
играју ружне игре ружнији
од лопова! Уживели су се у улоге
немих жонглера, кад је бал – нек је бал!
Лепа књижевност може да се слика,
сад кад је неко друго доба и када је
од ње потребитија – тојага, мотика.
Све је на продају
и све може да се купи!
Ура! Напред полуписмени,
зомбији, ботови, лукави и глупи!


Ево једне фотографије која
тек сада може да се објави,
из времена када је млади Мр Тикван
имао само велика уста, кроз која су
улазила бурад, тенкови, шлепери,
- где је успешно похађао Тринаесту
школу, и у град излазио у пратњи
униформисаних бати(наша).
Где су му рогови од трња
велики као у неком натуралистичком
фељтон-филму (за застрашивање).



Они могу да му поново израсту.
Док пчеле послују и праше
цветове бундева, Мр Тикван
опет покушава нешто да објасни,
да убеди присталице Санча Пансе,
и обожаваоце Симуланата свих боја,
Сад су му вилице нешто мање
разјапљене, и уста нешто скупљена,
али његов и такав изглед подсећа
неодољиво на страшило, не у пољу
да плаши птице штеточине, већ
у граду и на фасадама, чак и оним
коришћеним за запљувавање….

Заплиће се као пиле у кучине.
Нека не балави. Зна он зашто су
позвали ћурана на свадбу. Зинуо,
па сикће, никако да затвори, ко змија шарка.
Уједа, уједа. Уједима се храни.
Од свог уједа змија добија… Језик
што посере, Морава не може да опере.
Маскота. Јефтина чорба кисела.
Његови њему анђелос, а он њима
ђаволос. Кад се кола сломе, доста се
путова нађе… Кад човек полуди,
а некмоли један тикван, он срам изгуби…

Па баљезга, баљезга, баљезга… Ој, ој!


        (НАСТАВЉА СЕ)

Guantanamera CARAMEL

КО ЈЕ МИСТЕР ТИКВАН?

То ме већ четврти пут питате,
видите на слици,мајку му,
што је толико зинуо,
упорни сте као крља!





































Је ли он тророг,
какву су му то рогови?!
Рогови су му до плафона!
Уста су му као чарапин почетак!
Шта се, ког врага церите,
није то онај на кога помишљате?
Помало, брајко, и на тебе личи,
кад се кезиш тако као мајмун.
Као да те је Он послао да ме
испитујеш, или неко од његових?
Још пре другог светског рата
почело је као епидемија,
шпијунирање, повлађивање,
сви су шпијунирали - и грађани,
и сељаци, свако је мислио
да ће тако сачувати своје дупе
у рату, и нешто ушићарити.
Јањичарски менталитет, брале,
ако ме већ питаш и испитујеш
као да ме саслушаваш : ушло 
у гене, у темеље постојања -
Тај је још већи тикван -
и од овога на слици,
Који не воли да се слика,
погодите зашто!
Нећете га наћи међу песницима,
ни на Фејсбуку, нити на другим
мрежама, јер Мистер Тикван
припада оној мистериозној
мрежи (неки је зову дубока
рупа, гаура маре, пардон држава),
па што да се и Мр Тикван 
прави паметан, поносан, и 
другачији, кад је уносније
у временима као што су ова
бити - мангуп, будала или подлац,
пиљар, мафијаш, лезилебовић,
продавац магле и лепих обећања -
зар то деценијама локални песници
не чине радо, и добијају све по реду
награде и одликовања? Зашто да не 
испроба све лажи и Мр Тикван?
А зашто ће му флаша, али празна са 
леве стране?  - Ма, шта булазниш,
бленто, и све наврћеш воду на свој
млин, тј. политику, као они пијанци
јутрос пред сеоском пиљарницом,
или најобичније удворице, што 
се купују флашом пива, за сноп
тулузине како би рекао наш покојни
хармоникаш, али да му не спомињем
име, јер има потомке да не дођу 
батинаши да на њима опробају
наређење издато усмено
широкоустих!  - Мр Тикван зна
зашто ће му таква празна флаша,
и зашто не пристаје да се слика.
Јер он има много веће рогове
него што су ови на слици, на једној
другој, која још није за објављивање....
Такав тикван није свуда могућ,
али негде се појави, као копиле,
аутсајдер, вечити младожења, 
жена алапача... На Косову кажу:
Ем му се иска, ем му се стиска!
Ем да ти узме, ем да те изда!
Донела га је вода, однела шушор,
оставила брлог! Мр Тикван има
и презиме, које би се могло
слободно превести на нашки: "Кеса",
док је у њега кеса, сви ће играти
како он свира, па ви видите!
     
      (наставља се)



...

Dokumentarni filmovi ZAVETINA