Не гледа своје вашке да треби, него умишља како свет да уређује

НЕМА РАЖИ БЕЗ ЛАЖИ, НИ ШЕНИЦЕ БЕЗ КУКОЉА

Имаш ли ти неке корисније

занимације, него да се спрдаш начином

како Жутаћ сецка име Мр Тик Ван ?

Кога брига за трагикомедију из 15 века

нове ере, кад дође вакат да многима
пуца прслук за приче о људској страсти, власти,

похлепи, превари, манипулацији,

лицемерју, глупости? У овом веку

и овом свету, важи „затворити уста,

а отворити кесу“ - паре и моћ

буше рупу где не може ни бургија.

Искрена емоције, љубав, саосећање,

племенитост, жеља за правдом -

то је одавно потрошена парола,

тога је све мање и мање,

чак као да је збрисано као коров!

Мр Тик Вана није родила обична,

већ божанска мечка, али

џаба: он је зинуо, толико

да би могао да прогута

и рођену мајку и оца,

и пар банана-република,

а да не трепне, о једном трошку.

И да при том има подршку

фукаре и изелица на ћошку.

Затвори, бре, будало,

те разјапљене чељусти,

ту мрачну дубоку јаму

пећине безданке,

да не заглунемо,

да не оглувимо сасвим,

да барем неко време мало

предахнемо од понављања

обећања. Ни да лажеш

не умеш! И мечку да су довели

из шуме, већ би је научили

да не мумла, пени,

да обрише бале!

Не гледа рђаво да покрије,

још више хоће да га открије.

Не гледа своју рђу да рђује,

него се заплиће у оно што му није

за работу! Затвори, бре, те кљове,

ако не смеш да удариш!

Не дам ти за свој ћеф,

а твој инат!

Не жалим што ће миш преко

браде да ми прође, фуј,

но жалим што ће пут да отвори,

сулуд, и погубан, пут маните главе.

Не дај Боже што човек трпети може...

(наставља се)