„Имаш
ли сушто оправдање?
Шта је твој разлог
: Христос? Змија?“
Стихови, реци. И,
не мање,
крст, породица. И Србија.
И
дочекаће својту преци :
(за тај је
сусрет срце тукло!) ,
док наше песме
поју свеци,
а свуд око нас – небо
пукло.
Па
сачекајмо самосвојни
посвећенима
тренут знан,
кад ће устати сви достојни
:
на заказани Онај дан!
М. Лукићу, књига НЕПОВРАТНО, Владимир Јагличић ( 4. новембар 1961 — 7. април 2021)- Крагујевац, Погледи, 1998, стр. 67 – 68.
Нема коментара:
Постави коментар